• English

Лабораторија за микотоксиколошка испитивања

Лабораторија за микотоксиколошка испитивања основана је током 2011. године. Капитална опрема за ова испитивања обезбеђена је од финансијских средстава два истраживачка подпројекта у оквиру СТАР пројекта Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије. Пројекти су били фокусирани на анализи и побољшању исхране животиња у Србији, осмишљени и успешно реализовани током 2010-2011. године под руководством др Милоша Лукића (исхрана непреживара) и др Жељка Новаковића (исхрана преживара). Такође, др Весна С. Крњаја максимално је допринела формирању и даљем развоју ове лабораторије, на основу радног искуства у микотоксиколошким испитивањима, стеченог током студијских боравака у иностранству и земљи.

У Лабораторији за микотоксиколошка испитивања Института за сточарство применом компетитивне имуноадсорпционе ензимске ЕЛИСА (Enzyme-Linked Immuno Sorbent Assay) методе, која је ван обима акредитације, одређује се садржај микотоксина деоксиниваленола (ДОН), зеараленона (ЗОН), Т-2 токсина, укупних афлатоксина, афлатоксина Б1 (АФБ1), охратоксина А (ОТА) и укупних фумонизина (ФБс), у кукурузу и другим житима као основним компонентама хране за животиње и у другим врстама хране за животиње.

Микотоксини представљају групу структурално различитих секундарних метаболита гљива (плесни) који се најчешће јављају као контаминанти различитих жита и других компоненти хране за животиње. Климатски услови и гајење жита на великим површинама у Србији погодују развоју бројних токсигених врста, као што су Fusarium spp., Aspergillus spp. и Penicillium spp., и као резултат тога је и честа контаминација хране за животиње њиховим токсичним продуктима. Од микотоксина које стварају Fusarium врсте, у Србији су најчешће проучавани и анализирани зеараленони и трихотецени типа А (Т-2 токсин), а знатно мање трихотецени типа Б (ДОН) или фумонизини. У новије време овим микотоксинима посвећује се све већа пажња с обзиром да су њихови продуценти широко распрострањени и токсигени. Афлатоксини су група хемијски сродних и веома токсичних једињења првенстено произведених од врста Aspergillus flavus и A. parasiticus. Од идентификованих афлатоксина, АФБ1 је најраспрострањенији. АФБ1 је карциноген и хепатотоксин (акумулира се у јетри). Афлатоксин М1 (АФМ1) је тзв. млечни токсин, који настаје метаболизирањем АФБ1 у јетри музних животиња, а највећим делом се издваја у млеку, мада може да се установи и у јетри, бубрезима и урину. Охратоксине биосинтетишу гљиве из родова Aspergillus и Penicillium.

Микотоксини могу проузроковати поремећаје здравственог стања свих животиња, а ефекти су најчешће уочљивији код високо производних животиња у фармском начину држања с обзиром на знатно већу конзумацију хране. Код животиња и људи микотоксини изазивају обољења под називом микотоксикозе. Конзумација микотоксинима контаминиране хране може проузроковати акутне и хроничне ефекте који могу бити тератогени, карциногени, неуротоксични и естрогени или имуносупресивни код људи и/или животиња.

У сточарству ДОН и ЗОН су главни проузроковачи репродуктивних поремећаја и естрогенизма код свиња. Т-2 токсин је главни проблем у живинарству као проузроковач слабљења имунитета и смањења продуктивности меса и јаја. АФБ1 је главни хепатотоксин који проузрокује различите патолошке ефекте на органима и ткивима. ОТА је нефротоксин и карциноген. ФБс (фумонизини Б1, Б2 и Б3) су потенцијални карциногени и неуротоксини познати као проузроковачи леукоенцефаломалације код коња.

Међународни пројекти:

logo star

logo tic

Лабораторија за микотоксиколошка испитивања – ИНСТИТУТ ЗА СТОЧАРСТВО Top