ZAKONSKA REGULATIVA U EVROPSKOJ UNIJI I SRBIJI VEZANA ZA POLJOPRIVREDU I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Propisi iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine u Evropskoj Uniji (EU)
Propisi iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine u Srbiji
Pravila dobre poljoprivredne prakse u Srbiji
Podrška za izgradnju skladišta stajskog đubriva i nabavku opreme za njegovu primenu

Propisi iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine u Evropskoj Uniji (EU)

Intenzivan razvoj neke zemlje i njene privrede, uključujući i poljoprivredu, gotovo po pravilu prati povećanje pritisaka na životnu sredinu i posledično smanjenje kvaliteta osnovnih prirodnih resursa, odnosno vode, vazduha i zemljišta. Stoga se strateško opredeljenje mnogih zemalja poslednjih decenija menja u smislu da svoj razvoj grade na principima održivog razvoja – usaglašenog i usklađenog ekonomskog razvoja sa politikom životne sredine, socijalnom i drugim politikama. Izuzetak nisu ni zemlje članice Evropske Unije. Naprotiv, zaštita životne sredine je jedan od ciljeva koji je ugrađen u prvi od tri stuba na kojima počiva Evropska Unija. To praktično znači da se broj propisa kojima se reguliše ova oblast u EU iz godine u godinu značajno povećava.
Pravna tekovina ili skup svih pravnih propisa Evropske Unije naziva se Acquis communautaire (Tekovina zajednice). Svaka zemlja koja želi da bude punopravni član EU mora između ostalog da preuzme obaveze koje proističu iz članstva, odnosno da usvoji Acquis communautaire i transponuje ga u nacionalno zakonodavstvo. Veliki broj propisa EU odnosi se upravo na poljoprivredu i zaštitu životne sredine. Istovremeno se ovi propisi često menjaju i dopunjuju, u poslednje vreme možda najviše baš u ove dve oblasti.
Savremene reforme poljoprivrede u EU značajno vode računa o životnoj sredini, zdravstvenoj ispravnosti hrane i razvoju nedovoljno razvijenih ruralnih oblasti. U zemljama EU poljoprivredna proizvodnja je regulisana prilično strogim zakonima, posebno u sferi bezbednosti hrane i zaštite životne sredine. Pomenućemo samo neke od najvažnijih propisa koji regulišu ove oblasti.

Zajednička agrarna politika

Glavni instrument kojim se već više od 40 godina reguliše i razvija poljoprivreda u EU je CAP (Common Agriculture Policy / Zajednička agrarna politika EU). Poslednje reforme CAP–a nastavljaju sa sprovođenjem niza radikalnih promena koje ispoljavaju značajan uticaj na sve farmere u EU. Politika EU, kao i zajednička agrarna politika, sve više imaju za cilj smanjenje rizika degradacija sa aspekta zaštite životne sredine i ohrabrivanje farmera da nastave sa pozitivnom ulogom u održavanju pejzaža i očuvanju životne sredine. Dakle, strategija aktuelne Zajedničke agrarne politike je u velikoj meri usmerena na održivost agro-eko sistema.
Mere kojima se integriše zaštita životne sredine u CAP uključuju zahteve u pogledu zaštite životne sredine koje farmeri na svojim gazdinstvima moraju da ispune da bi dobili subvencije (unakrsno ispunjavanje), podsticaje koji su integrisani u tržišnu i prihodovnu politiku, kao i ciljne mere zaštite životne sredine koje čine deo programa ruralnog razvoja (odn. šeme poljoprivreda-životna sredina).  U središtu novog pristupa su koncepti ‘unakrsnog ispunjavanja/cross-compliance’, ‘direktne podrške-subvencije prihoda/direct income support’, ‘dobre farmske prakse/good farming practice’ i ‘modulacije/modulation’.
Unakrsno ispunjavanje / Cross compliance
Ključni element reformisane Zajedničke agrarne politike EU je pojedinačno plaćanje po površini koju farmer poseduje (SAP – Single Area Payment), nezavisno od toga šta proizvodi. Međutim, ova isplata je vezana za poštovanje aspekata zaštite životne sredine, bezbednosti hrane, zdravstvenog stanje životinja i biljaka i standarda dobrobiti životinja, kao i za zahtev za držanje poljoprivrednog zemljišta u dobrom stanju sa stanovišta poljoprivrede i zaštite životne sredine ("unakrsno ispunjavanje / cross-compliance"). Postoji trenutno 18 propisa iz ovih oblasti  koji se moraju primenjivati direktno na farmi da bi farmer imao pravo na subvencije.
Direktna podrška-subvencije prihoda / direct income support
Reforma CAP-a iz 1999. godine bila je dalji pomak od podrške/subvencije cena poljoprivrednih proizvoda ka direktnim isplatama, pri čemu su direktna plaćanja u stvari postala direktne subvencije prihoda. Ova promena je izazvana ne samo potrebom da se poljoprivredni sektor u EU učini konkurentnijim na globalnom planu, već i potrebom da se bolje odgovori na zabrinutost društva zbog zagađenja životne sredine iz intenzivne poljoprivrede, ukidanjem podsticaja za intenziviranje proizvodnih procesa.
Dobra farmska praksa / Good farming practice
EU zemlje članice moraju da definišu standarde dobre farmske prakse koji se mogu verifikovati na regionalnom i nacionalnom nivou. Kompleksnost odnosa između poljoprivrede i životne sredine (štetni i korisni procesi, diverzitet lokalnih uslova i proizvodnih sistema) su uslovili da se zaštita životne sredine integriše u kontekst CAP- a. Centralno mesto sa aspekta razumevanja ovog odnosa je princip dobre farmske prakse koji odgovara tipu poljoprivrede koju će savesni farmer da poštuje  u datom regionu. To uključuje najmanje usklađenost sa zakonima koji se odnose na zaštitu životne sredine EU i nacionalnih zakona. Dobra farmska praksa sadrži, npr. usklađenost sa zahtevima Nitratne direktive.
U vezi sa politikom ruralnog razvoja, usklađenost sa minimumom standarda zaštite životne sredine je uslov za dobijanje finansijske podrške po  nekoliko različitih mera ruralnog razvoja, kao što su pomoć za investicije u poljoprivredne objekte, pomoć mladim farmerima i poboljšanje prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda. Podrška manje razvijenim područjima takođe zahteva poštovanje pravila dobre poljoprivredne prakse.
Finansijski podsticaji za kontrolu zagađenja
EU uredba za ruralni razvoj 1257/1999 (“drugi stub” Zajedničke agrarne politike – CAP-a) sadrži i odredbe da zemlje članice podstaknu razvoj i uvođenje poljoprivrednih metoda koje su bolje sa aspekta zaštite životne sredine, uključujući prakse i delatnosti kojima se smanjuje rizik od poljoprivrednog zagađenja.

Nitratna direktiva: Pravila dobre poljoprivredne prakse  (Direktiva 91/676/EEC)

Intenzivna upotrebe veštačkih đubriva, nekontrolisana upotreba i ispuštanje stajnjaka koji nastaje na farmama i promene u korišćenju zemljišta su glavni faktori progresivnog povećanja nitrata i nitrita u vodama Evrope u poslednjih 25 godina. Ogromna količina zagađenja dolazi sa velikih farmi goveda, svinja i živine. Posledice su povećana eutrofikacija reka, jezera i mora, kao i smanjenje kvaliteta površinskih i podzemnih voda, a time i  vode za piće do nivoa štetnog za zdravlje ljudi i životinja.
Posebnom Direktivom pod nazivom „Direktiva Veća br. 91/676/ECC od 12. decembra 1991. godine u vezi sa zaštitom voda od zagađenja izazvanog nitritima iz poljoprivrednih izvora“ Evropska Unija je ograničila nitratno zagađenje koje potiče od poljoprivrednih zagađivača. To je jedan od prvih propisa kojim EU reguliše problem zaštite životne sredine u poljoprivrednoj proizvodnji  i koji je imao za posledicu značajne promene u poljoprivredi.
Takozvana Nitratna direktiva EU obavezuje zemlje članice da identifikuju vode ugrožene nitratnim zagađenjem i one koje u bliskoj budućnosti mogu biti ugrožene. Kriterijum je da koncentracija nitrata bude ispod 50 mg/l u slatkim vodama i da se spreči eutrofikacija. Poljoprivredni regioni koji doprinose ovakvom zagađenju u identifikovanim zagađenim/potencijalno zagađenim vodama moraju biti označeni kao ugrožene zone. U takvim zonama svaka država treba da usvoji i primeni specijalne mere, odnosno akcione programe i programe monitoringa, sa ciljem da se smanji koncentracija nitrata ispod propisanih vrednosti.
Nitratna direktiva takođe obavezuje zemlje članice da uspostave nacionalni Kodeks i (pravila) dobre poljoprivredne prakse , koji treba da sadrže odredbe koje pokrivaju bar one stavke koje su navedene u sklopu Aneksa II A. Ovaj Kodeks će farmeri primenjivati na dobrovoljnoj bazi na celoj teritoriji zemlje, a u ugroženim/osetljivim zonama njegova primena je obavezna.
Ovom direktivom se, između ostalog, propisuje i da se u ugroženim zonama primene određene mere kojima će se osigurati da, na stočarskim farmama, količina stajnjaka primenjenog na njivama svake godine neće premašiti količinu stajnjaka koji sadrži 170 kg N/ha. Neke zemlje EU ovu restrikciju primenjuju na celoj svojoj teritoriji.
Nitratna direktiva je praktično i najpoznatija po uvođenju ograničenja primena stajskog đubriva na 170 kg N/ha/godinu i obavezi uspostavljanja nacionalnog Kodeksa (Pravila) dobre poljoprivredne prakse u zemljama EU.

Okvirna direktiva o vodama (Direktiva 2000/60/EC)

Okvirna direktiva o vodama (Direktiva 2000/60/EC) je krovni zakon svih propisa vezanih za vode u EU i ne bavi se direktno poljoprivredom. Opšti cilj ove direktive sa aspekta zaštite životne sredine je postizanje “statusa dobre vode” u čitavoj EU do 2015. godine i održavanje tog statusa na dalje. Okvirna direktiva o vodama zahteva identifikovanja izvora signifikantnog pritiska. Signifikantan pritisak predstavlja svaki pritisak koji sam po sebi, ili u kombinaciji sa ostalim pritiscima/opterećenjima, može dovesti do neispunjenja gore navedenog cilja (statusa dobre vode). 
Ako su tačkasti ili difuzni izvori iz poljoprivrede identifikovani kao signifikantna opterećenja, moraju se identifikovati svi vodeni tokovi/vodena tela za koje postoji rizik da neće ispuniti status dobrih voda zbog uticaja iz životne sredine. Ocena rizika mora biti potvrđena od strane monitoringa svih vodenih tokova/tela. Ako i rezultati monitoringa potvrđuju rizik, poljoprivredna praksa se mora izmeniti na način koji omogućava da vodeni tokovi/tela dobiju status dobrih voda. Program mera se mora ustanoviti kako bi se postigli ciljevi koji se odnose na vodene tokove, odnosno vodna tela.

Direktiva o integrisanom sprečavanju zagađenja i kontroli (Direktiva 96/61/EC)

EU Direktiva o integrisanom sprečavanju zagađenja i kontroli  (IPPC Direktiva), usvojena u septembru 1996, je osnovno oruđe kojim je EU značajno smanjila zagađenje poreklom iz industrije u zemljama članicama. Cilj direktive je postizanje integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja koje potiče od industrijskih aktivnosti.
Neki od osnovnih zahteva IPPC direktive su:

  • posedovanje tzv. integrisane dozvole je uslov za rad određenih postrojenja,
  • nova postrojenja za koje se zahteva integrisana dozvola moraju u svom radu obavezno da primenjuju Najbolje dostupne/raspoložive tehnike (BAT)
  • postojeća postrojenja koja u vreme podnošenja zahteva za izdavanje dozvole ne ispunjavaju BAT uslove, prilažu program mera prilagođavanja rada propisanim uslovima

Poljoprivredna preduzeća na koje se primenjuje IPPC Direktiva su objekti za intenzivni odgoj svinja ili živine sa više od:

  • 40 000 mesta za živinu
  • 2 000 mesta za proizvodnju svinja (preko 30 kg), ili
  • 750 mesta za krmače.

Sve nove ili značajno izmenjene farme za intenzivnu stočarsku proizvodnju koje su veće od gore navedenih moraju imati integrisanu dozvolu za rad i primenjivati ‘Najbolje dostupne tehnike’ (BAT) u smislu najefikasnijeg načina kontrole zagađenja i zaštite životne sredine u konkretnom slučaju.

Generalno, više propisa EU nalaže donošenje pravila, uslova ili standarda u poljoprivredi vezanih za zaštitu životne sredine, kojih se moraju pridržavati farmeri. Svi ti srodni termini koji se javljaju u propisima EU su:

  • Pravila Dobre Poljoprivredne Prakse (eng. CGAP) – koji je povezan sa Nitratnom Direktivom  EU (676/91/EEC) i koji se odnosi jedino na azot
  • Zajednički Standardi Dobre Farmske Prakse (eng. GFP) - koje određuje Propis Saveta 1257/1999/EEC (odredbe vezane za podršku ruralnom razvoju u okviru Evropskog Fonda za upućivanje i garancije u poljoprivredi – eng. EAGGF), koji propisuje da zemlje članice moraju da formulišu standarde " dobre farmske prakse" u svom Planu ruralnog razvoja za 2004. - 2006.
  • Statutarni Uslovi Upravljanja (eng. SMR) - koje određuje Propis EU 1782/2003/EEC, i predstavlja skup od 18 direktiva EU u oblasti prirode, poljoprivredne životne sredine, bezbednosti hrane i dobrobiti životinja
  • Dobri Uslovi za Poljoprivredu i Životnu Sredinu (eng. GAEC) - koje odreduje Propis EU 1782/2003/EEC, i predstavljaju regionalno odredjene mere, kojih zemljoradnici moraju da se pridržavaju u vezi sa minimumom standarda za obradu zemljišta
  • Najbolja Dostupna Tehnika (eng. BAT) – koju određuje Direktiva EU o integrisanoj prevenciji zagadjenja i kontroli (IPPC) 61/96/EEC – "to je najefikasnija i najnaprednija faza u razvoju aktivnosti i njihovih metoda delovanja koje ukazuju na praktičnu prikladnost određenih tehnika za određivanje osnovnih vrednosti ograničenja zagadjenja, koje su osmišljene da spreče i, gde to nije izvodljivo, smanje zagadjenje i uticaj na zivotnu sredinu u celini."

Propisi iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine u Srbiji

Nakon potpisivanja sporazuma Republike Srbije o saradnji i pridruživanju sa Evropskom Unijom, naše zakonodavstvo će u procesu harmonizacije morati da ugradi i sprovede sve propise EU. Veliki broj ovih propisa odnosi se upravo na poljoprivredu, a od njih su možda najteži za usaglašavanje i direktnu implementaciju, odnosno direktno prihvatanje od strane poljoprivrednih proizvođača, upravo oni koji se odnose na ekologiju.

Važeća regulativa u Srbiji, imajuću u vidu tranzicioni period, je stalno podložna promenama. Zakoni se često menjaju, dopunjuju i usvajaju. Najvažnije četiri grupe zakona, uredbi, pravilnika i različitih odluka koje regulišu ili se odnose i na oblast poljoprivrede i koje su značajne za pripremu i primenu Dobre poljoprivredne prakse u Srbiji su:

  • zakoni i pravilnici u oblasti upravljanja i zaštite voda i zaštite životne sredine,
  • regulativa iz oblasti zdravlja i ishrane bilja,
  • regulativa iz oblasti zdravlja životinja i
  • zakonodavstvo u oblasti biodiverziteta i očuvanja pejzaža.

Svaka od ovih grupa propisa uveliko se harmonizuje sa propisima EU. Istovremeno, imperativ je dostizanje odgovarajućeg kvaliteta svih voda u nacionalnim okvirima, što sve više postaje uslov opstanka, ali i vrlo velika obaveza države odmah nakon uvođenja evropske Okvirne direktive o vodama i Nitratne direktive u nacionalno zakonodavstvo. Presudni značaj za smanjenje zagađenja površinskih i podzemnih voda nitratima, pesticidima i organskim otpadom iz intenzivne poljoprivrede, koja je identifikovana kao jedan od najvećih zagađivača voda u Evropi sa učešćem od 50-80% u slučaju zagađenja nitratima, ima prihvatanje i primena Dobre poljoprivredne prakse na što većem broju poljoprivrednih gazdinstava.

Pravila dobre poljoprivredne prakse u Srbiji

Značajan dokument, neka vrsta priručnika koji treba da objedini sve obaveze poljoprivrednih proizvođača vezane za zaštitu životne sredine i pruži objašnjenja i pravila šta, zašto i kako treba da rade na svojim gazdinstvima, trenutno piše tim domaćih i stranih stručnjaka u okviru projekta Smanjenja zagađenja reke Dunav iz industrije u Srbiji (DREPR projekat) pod radnim nazivom „Pravila dobre poljoprivredne prakse“ (PDPP), a konačna verzija se očekuje početkom 2009. godine. Namera je da ovaj dokument, nakon usvajanja od strane nadležnih, postane zvanični Kodeks dobre poljoprivredne prakse Srbije, jedan od dokumenata koji naša zemlja mora da ima pre pristupanja EU i koji će u zakonom propisanim slučajevima imati i obaveznu primenu na poljoprivrednim gazdinstvima.

U uvodu Pravila dobre poljoprivredne prakse za Srbiju se navodi:

"Pravila dobre poljoprivredne prakse (PDPP) za upravljanje otpadom iz poljoprivrede i organskim otpadom u Srbiji ima za cilj da unapredi ekološki prihvatljivu praksu među poljoprivrednicima u Srbiji. PDPP obuhvata praktične mere koje vode smanjenju ispuštanja azota i fosfora u površinske i podzemne vode. Predloženim merama će se takođe smanjiti emisija amonijaka, redukovati rizik pri upotrebi pesticida i umanjiti degradacija zemljišta. Predložene mere zasnivaju se na postojećoj regulativi u Srbiji i onoj u proceduri usvajanja i pripreme. Predloženi PDPP za Srbiju je takođe rađen po ugledu na postojeće PDPP iz drugih zemalja Evropske Unije."

Podrška za izgradnju skladišta stajskog đubriva i nabavku opreme za njegovu primenu

Nepropusna skladišta đubriva sa šestomesečnim kapacitetom i adekvatnom opremom za iznošenje i primenu đubriva su dva ključna elementa u unapređenju funkcionisanja farme u skladu sa zaštitom životne sredine, ali istovremeno i najkritičnija jer su za to potrebne ogromne investicije. Da bi farmeri ulagali u kapacitet skladištenja za najmanje 6 meseci proizvodnje stajskog đubriva i u opremu za iznošenje đubriva, neophodno je da se za takve investicije obezbede programi finansijske podrške (od strane države, EU ili drugih izvora), što je praksa i u zemljama EU.
Dobar primer efikasnog načina pružanja pomoći i podrške direktno farmerima je i DREPR projekat, koji kao jednu od ključnih aktivnosti ima donacije za izgradnju skladišta za stajnjak i nabavku opreme za njegovu primenu na gazdinstvima poljoprivrednih proizvođača.
Naravno, poštovanje Pravila dobre poljoprivredne prakse na poljoprivrednim gazdinstvima se podrazumeva.

Detaljnije informacije:

Institut za stočarstvo, Beograd-Zemun (olgabozic.izs@gmail.com)

Miloš Lukić, (miloslukic.izs@gmail.com