DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA NA NJIVAMA

Zadatak i značaj đubrenja
Dobra poljoprivredna praksa - Koja je tvoja obaveza kao farmera?
Upravljanje azotom i fosforom
Mere za smanjenje gubitka azota
Mere za smanjenje gubitka fosfora
Obrada zemljišta
Plodored
Plan upravljanja nutrijentima na farmi

ZADATAK I ZNAČAJ ĐUBRENJA

Osnovni zadatak svakog poljoprivrednog proizvodjača u savremenim uslovima biljne proizvodnje je postizanje visokih i stabilnih prinosa dobrog kvaliteta, uz minimalno ulaganje materijala, energije i rada, a uz maksimalnu produkciju, ekonomičnost i zaštitu životne sredine od štetnog uticaja i zagadjenja.
Ostvarivanje ovog zadatka predstavlja poznavanje svih faktora koji mogu uticati na prinose gajenih biljaka (npr. plodnost zemljišta).
Plodnost zemljišta je promenljiva kategorija i predstavlja njegovu sposobnost da biljkama omogući optimalnu ishranu neophodnim nutrijentima.
Ako zemljište ne može da obezbedi optimalnu ishranu biljaka primenjuje se djubrenje organskim ili mineralnim djubrivima;
Ukoliko dodajemo đubrenjem više đubriva nego što su potrebe biljaka za ostvarivanje planiranog prinosa, tada dolazi do izlaska nutrijenata iz poljoprivrednog sistema u životnu sredinu i do zagađenja životne sredine (vode- nadzemne, podzemne; vazduha i zemljišta).

Potrebe biljaka

Kako bi smanjila i prevenirala zagađenje svih voda u Evropi,  EU je donela stroge propise koji važe u svim zemljama članicama, kao i onima koje se pripremaju da to postanu. Najbitnija je Okvirna direktiva o vodama, a u domenu poljoprivrede Nitratna direktiva (91/676/EEC) koja se odnosi direktno na zagađenje nitratima iz poljoprivrede. U okviru Nitratne direktive nalazi se Kodeks dobre poljoprivredne prakse, set minimalnih zahteva propisanih Nitratnom Direktivom kojima se sprečava zagađenje nitratima i koje bi svaki poljoprivredni proizvođač morao dobro da poznaje i primenjuje.

DOBRA POLJOPRIVREDNA PRAKSA - Koja je tvoja obaveza kao farmera?

  1. Da se držiš pravila koja su propisana zakonom
  2. Da ti i tvoje osoblje (radnici ili bilo ko ko je uključen u proces proizvodnje i ko može da dovede do zagađenja) budete upoznati sa uzrocima i posledicama zagađenja
  3. Da ti i tvoji radnici znate kako da rukujete i održavate svu mehanizaciju na farmi
  4. Da imas hitan akcioni plan- da znas kako da reagujes ako dođe do zagađenja
  5. Lociraš poziciju bunara pijaće vode
  6. Radiš regularne provere vodenih tokova  od zagađenja
  7. Proveriš da li postoji mogućnost oticanja nurijenata sa farme (pukotine na lagunama, ocedak sa platoa...)
  8. Kontaktiraš savetodavnu službu

UPRAVLJANJE AZOTOM I FOSFOROM

Azot i fosfor, dva od značajnijih nutrijenata u ishrani biljaka. Obezbeđuju se biljkama iz: zemljišta, atmosfere i đubrenjem (organskim ili mineralnim đubrivima). Oni se stalno obnavljaju u prirodi tako da razlikujemo ciklus kruženja azota  i ciklus kruženja fosfora.

Ciklus kruženja azota

Ciklus kruženja fosfora

Azot je neophodan nutrijent u ishrani biljaka.
Biljke ga usvajaju iz zemljišta u obliku nitrata (NO3-) ili amonijum (NH4+) jona. Lako se gube iz zemljišta i dovode do zagađenja podzemnih i površinskih voda kao i vazduha (volatizacija). Nitrati koji se nalaze u zemljištu su vrlo rastvorljivi, tako da se lako mogu izgubiti iz zemljišta ispiranjem, i dovesti do zagađenja podzemnih voda. Azot se može izgubiti još i isparavanjem i to u vidu amonijaka sa gomila stajnjaka ili sa zemljišta nakon aplikacije stajnjaka ili imobilizacijom.
Biljke usvajaju fosfor u rastvorljivom obliku, obično kao fosfat.

Višak fosfora u zemljištu se cedi u vode gde može da izazove probleme kao što je eutrofikacija. Fosfor se može izgubiti iz zemljišta i oticanjem i erozijom, koji se uglavnom dešavaju na nagnutim terenima i terenima izloženim jakim vetrovima.

Eutrofikacija

MERE ZA SMANJENJE GUBITKA AZOTA

Nikad:

Ne primenjuj više azota nego što su potrebe biljaka
Ne primenjuj đubrivo bez prethodne analize zemljišta.
Ne primenjuj više od 170 kg/ha azota iz organskih đubriva u roku od godinu dana
Ne primenjuj u toku zimskih meseci od Novembra –Februara
Ne primenjuj na zabarenom, zbijenom, smrznutom ili prekrivenim snegom zemljištu
u blizini vodenih tokova (10 m) ili bunara (50 m)
Čuvaj stajnjak na parceli ili golom zemljištu.

Uvek:

  • Ostavljaj 10 metara ne tretirane površine do otvorenog vodenog toka.
  • Prilikom transporta da nema prosipanja stajnjaka
  • Proveravati vodene tokove da li ima zagadjenja
  • Organski stajnjak inkorporirati u zemljište što pre
  • Pripremiti i poštovati plan upravljanja nutrijentima
  • Konsultovati savetodavnu službu

    

MERE ZA SMANJENJE GUBITKA FOSFORA

  1. Ne primenjivati više nego što su potrebe biljaka
  2. Pre primene P uraditi analizu zemljišta
  3. Ne primenjivati na zabarenim, zbijenim ili smrznutim zemljištima
  4. Primenjivati na određenoj udaljenosti od vodenih tokova
  5. Uvek imati i poštovati plan upravljanja nutrijentima
  6. Smanjiti eroziju zemljišta

OBRADA ZEMLJIŠTA

Obrađivanje zemljišta treba uvek da bude prilagođeno pojedinim kulturama i trenutnoj situaciji, treba izbegavati intenzivno obrađivanje na poljima gde je prisutan nizak sadržaj organskih materija, broj prohoda treba svesti na najmanju moguću meru, izbegavati upotrebu teške mehanizacije, zajedno sa opremom koja ima malu širinu radnog opsega, obrađivati kada tlo ima optimalan sadržaj vlage, između 60 i 80 % u odnosu na kapacitet zadržavanja vlage u tlu.

PLODORED

Plodored se može definisati i  kao raspored gajenja biljaka u vremenu i prostoru. Gajenje iste biljne vrste u toku više godina na istom zemljištu (monokultura) dovodi do narušavanja strukture i plodnosti zemljišta, kao i nagomilavanja korovske flore, bolesti i biljnih štetočina.

Šema-raspored gajenih biljnih vrsta

 

Plodoredna polja

 

I

II

III

IV

2002

Ozima pšenica

Kukuruz

Jari ovas

Grahorica

2003

Kukuruz

Jari ovas

Grahorica

Ozima pšenica

2004

Jari ovas

Grahorica

Ozima pšenica

Kukuruz

2005

Grahorica

Ozima pšenica

Kukuruz

Jari ovas

PLAN UPRAVLJANJA NUTRIJENTIMA NA FARMI

Pre svakog đubrenja, potrebna je izrada plana upravljanja nutrijentima. On obezbeđuje preporuke, koje su bazirane na analizama zemljišta, o tome koliko bi tečnog i čvrstog stajnjaka i mineralnog đubriva trebalo primeniti na svako polje-parcelu.
Svrha ovog plana je da se postigne izbalansiranost nutrijenata na farmi, efikasnije iskorišćavanje proizvedenog stajnjaka sa farme na obradive površine i travnjake, manja zagađenost okolnih voda, ušteda novca na kupovinu mineralnih đubriva.
Pre izrade svakog plana, potrebno je prikupiti podatke o karakteristikama zemljišta,  zatim podatke o sadržaju nutrijenata u stajnjaku, podatke o potrebama useva za nutrijentima.
Analize zemljišta rade se svakih 3-5 godina. Da bi uzorak bio reprezentativan, bitno je pravilno uzorkovanje. Zato, prilikom uzimanja uzoraka treba polje da bude podeljeno u zone za uzorkovanje (50-100 m2), zone koje se razlikuju po prethodnom djubrenju, primenjenom djubrivu, kalcifikaciji ili koje se razlikuju po boji treba uzorkovati posebno. Uzorci se mogu uzeti: sondom, ašovom ili pedološkim nožem, do dubine od 20cm. Iz zone uzorkovanja u cik-cak ili dijagonalno uzeti 15-20 uzoraka. Uzorci se stavljaju u plastičnu kofu, zatim dobro izmešaju i od toga izdvaja 1 kg u plastičnu kesu i salje u sertifikovanu laboratoriju na analizu. Svaki uzorak treba pravilno obeležiti, mesto uzorkovanja, broj uzorka, kad i ko je uzorkovao.

Uzorkovanje zemljišta

       

Kod uzorkovanja čvrstog stajnjaka, uzeti 15-20 uzoraka sondom ili ašovom po čitavoj gomili stajnjaka. Voditi računa da u uzorku bude proporcialno ista količina prostirke kao u gomili. Uzorke izmešati u kofi, a zatim izdvojiti uzorak u plastičnu kesu, pravilno ga obeležiti i u najkraćem mogućem roku odneti na analizu.
Isti postupak se sprovodi i za uzorkovanje tečnog stajnjaka i osoke. Uzorak se u laboratoriju nosi u plastičnoj neprovidnoj bočici koja mora biti pravilno označena.


Uzorkovanje čvrstog stajnjaka                           Uzorkovanje tečnog stajnjaka

              

Nakon prikupljanja svih neophodnih podataka može se pristupiti izradi plana.
Svaki plan treba da sadrži:

  1. Procenu količine stajnjaka i osoke koja se proizvede na farmi;
  2.  Procenu skladišnih kapacitete za stajnjak i osoku;
  3.  Ocenu da li farma poseduje opremu za manipulisanje i rasturanje stajnjaka;
  4.  Procenu količine hranljivih materija koje potiču iz proizvedenog stajnjaka;
  5.  Proračun količine hranljivih materija koje zahtevaju usevi za svoj  rast;
  6.  Na osnovu svega navedenog oceniti koliko stajnjaka i osoke treba da bude aplikovano na useve i kad;

Uspešan farmer je onaj koji zna kako da upravlja proizvodnjom na svojoj farmi, a samo takva proizvodnja je održiva proizvodnja i samo takav čovek živi u harmoniji sa prirodom.

Detaljnije informacije:

Institut za stočarstvo, Beograd-Zemun

Mr Zorica Nešić, ekspert za ratarsku proizvodnju u TIC-u
(znesic77@yahoo.com)

Dipl. inž. ratarstva Milan Blažić, koordinator za ratarsku proizvodnju u TIC-u
(milanblazic.izs@gmail.com)