Управни одбор Института за сточарство, на основу одлуке бр. 02 – 651/1 од 27.01.2023. године, расписује конскурс за избор и именовање директора Института за сточарство.
Више информација на линку
Институт за сточарство је постао део ICAR-а (The International Committee For Animal Recording)
Дана 31.01.2023. Институт за сточарство је постао чланица ICAR-a (The International Committee For Animal Recording), што се можете видети на следећем линку:
https://www.icar.org/index.php/about-us-icar-facts/icar-members/
Уредбом Европског парламета је дефинисано да је International Committee for Animal Recording (ICAR) референтни центара Европске уније за усклађивање или побољшање метода испитивања перформанси и генетске евалуације расних приплодних животиња.
ДРУГО ОБАВЕШТЕЊЕ – 14. међународни симпозијум „Савремени трендови у сточарству“, 4. – 6. октобар 2023. године, Београд, Србија
2nd Announcement, 14th International Symposium, Belgrade 2023
Упутство за ауторе можете преузети овде.
Шести позив за укључење талентованих младих истраживача – студената докторских студија у научноистраживачки рад НИО
Министарство науке, технолошког развоја и иновација дана 25. децембра 2022. године расписало је Шести позив за укључење талентованих младих истраживача – студената докторских студија у научноистраживачки рад НИО. Молимо да на својој интернет страници објавите информацију о Шестом позиву и да наведете да се текст Позива и пријаве могу преузети са сајта Министарства www.nitra.gov.rs на адреси:
https://nitra.gov.rs/tekst/456/s-e-s-t-i-p-o-z-i-v-talentovanim-mladim-istrazivacima.php
Генетска селекција у циљу унапређења пољопривредне производње
Група истраживача са Пољопривредног факултета, Београд – Земун (др Драган Станојевић, доцент, руководилац пројекта, др Радица Ђедовић, редовни професор, др Владан Богдановић, редовни професор, мастер инж. Николија Глиговић, асистент и мастер инж. Крстина Зељић Стојиљковић, истраживач сарадник), Пољопривредног факултета, Нови Сад (др Снежана Тривуновић, редовни профессор, др Љуба Штрбац, доцент и др Добрила Јанковић, научни сарадник) и Института за сточарство, Београд – Земун (др Љиљана Самоловац, научни сарадник, др Драган Никшић, научни сарадник и мастер инж. Ненад Мићић, истраживач сарадник) реализовала је пројекат „Генетска селекција у циљу унапређења пољопривредне производње” финансиран од стране Управе за аграрна плаћања Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Циљ пројекта је имплементација практичне примене геномске селекције у популацији говеда холштајн-фризијске расе у Републици Србији. За више информација кликните на линк.
CLIAVE У МЕДИЈИМА
Поводом отпочињања пројекта CLIAVE, Др Љиљана Самоловац гостовала је у емисији „Плодно и родно“ телевизије Б92 где је говорила о значају и утицају климатских промена на пољопривреду. Том приликом посебно је истакнут значај ове интеракције у области сточарства као и потреба да се путем пројеката као што је CLIAVE подигне свест и ојачају компетенције свих кадрова у аграрном сектору, укључујући и будуће стручњаке – студенте.
Прилог са овог гостовања можете погледати путем линка (0.15-0.33 min) :
https://b92.tv/video/plodno-i-rodno/plodno-i-rodno-18-09-2022-2215955
ПРОМОЦИЈА CLIAVE ПРОЈЕКТА НА ЗАВРШНОМ СКУПУ ПРОЈЕКАТА МИНИСТАРСТВА ПОЉОПРИВРЕДЕ О ОЧУВАЊУ ГЕНЕТИЧКИХ РЕСУРСА У СРБИЈИ
Завршни скуп пројеката Министарства пољопривреде о очувању генетичких ресурса у Србији, послужио је као сјајна прилика за промоцију CLIAVE пројекта. Аутохтоне расе, могу имати значајну улогу у мерама ублажавања и прилагођавања климатским променама што је на овом скупу и наглашено. Скуп је одржан 19.септембра 2022. на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство (ИМГГИ) Универзитета у Београду, у присуству представника Министарства пољопривреде, агронома, студената и истраживача који су позвани да прате активности пројекта путем веб странице и социјалних мрежа.
ПРОМОЦИЈА CLIAVE ПРОЈЕКТА НА ПОЉОПРИВРЕДНОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
Промотивни догађај 2: Пољопривредни факултет Универзитета у Београду
На самом почетку нове академске године, 13. семптембра 2022., на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду, одржан је скуп на који су позвани студенти и стручњаци из саветодавних служби Србије како би се упознали са CLIAVE пројектом. Након презентације пројекта, присутнима су подељене брошуре и информисани су о могућностима праћења новости путем веб странице и социјалних мрежа.
CLIAVE ПРЕДСТАВЉЕН НА РАДИОНИЦАМА У ВРАЊУ, ЛЕСКОВЦУ, ПИРОТУ И КЊАЖЕВЦУ
Агрономи и фармери из четири региона Србије, упознати су са отпочињањем и детаљима CLIAVE пројекта на промотивним догађајима у оквиру радионица које су од 7. до 9. септембра 2022. године одржане у пољопривредним саветодавним стручним службама у Врању, Лесковцу, Пироту и Књажевцу. Шира јавност информисана је о томе преко локалних медија.
https://www.youtube.com/watch?v=56tCPS9r0H0 – CLIAVE У Пироту
https:/ /www.youtube.com/watch?v=wxw42pCox0g – CLIAVE у Књажевцу
СТАРТОВАО ЕРАСМУС+ ПРОЈЕКАТ CLIAVE – ПОЉОПРИВРЕДНО СТРУЧНО ОБРАЗОВАЊЕ УСМЕРЕНО НА КЛИМУ
Институт за сточарство један је од партнера на Ерасмус+ пројекту CLIAVE – Пољопривредно стручно образовање усмерено на климу, који је посвећен утицају климатских промена у области пољопривреде.
Пројекат је отпочео 28.02.2022. и трајаће до 27.8.2024. године. Руководилац пројекта је Atatürk Horticultural Central Research Institute из Турске а партнери су поред Института за сточарство и друге релевантне научне институције из Чешке, Румуније, Словеније и Турске. Најважнији резултат пројекта биће израда CLIAVE система за управљање учењем (Learning Management System C-LMS) чија употреба треба да доведе до брзог усвајања знања међу аграрним стручњацима и студентима.
https://www.facebook.com/cliave.project
https://www.instagram.com/cliave.project
https://twitter.com/CliaveProject
https://www.linkedin.com/showcase/82600126
О климатским променама и пољопривреди:
Климатске промене су једно од најважнијих питања са којим се свет данас суочава а пољопривреда се сматра једним од сектора на који оне могу значајно утицати. Утицај климатских промена на пољопривреду одвија се путем атмосферског дејства повишеног CО2, пораста температуре, промене режима падавина и транспирације, учестале појаве штеточина и разних болести. Последице које се наносе пољопривреди су већ велике, али се предвиђа се да ц́е ови утицаји временом расти, са потенцијално разорним ефектима. Упоредо са трендом пораста глобалне популације па тиме и повећаних захтева за храном од око 70%, могуће је да ће се свет суочити са потпуном кризом хране. Однос пољопривреде и климатских промена је заправо двосмеран, па и сама пољопривредна производња битно утиче на климатске промене. Тако на пример, сточарство представља директан извор метана и азот оксида, али и индиректан извор ових гасова и ЦО2 кроз ратарство и производњу хране. Процењује се да удео сточарства у укупној емисији штетних гасова износи око 14,5% са учешћем од 37% односно 65% у глобалној емисији метана и азот-оксида. Због тога је важна благовремена и снажна акција у примени мера које ће омогућити прилагођавање и ублажавање последица деловања климатских промена. Едукација пољопривредних стручњака и студената о примени „паметних“ климатских пракси у пољопривреди је стога неопходан предуслов како би се оснажиле компетенције, знање и свест стручног кадра и промовисала употреба ових пракси.
